Odbor za ljudska prava Niš organizovao je 25.12.2017 godine javnu debatu pod nazivom “Uticaj građana na javno informisanje“, sa posebnim fokusom na procese projektnog sufinasiranja medijskih sadržaja u javnom interesu.
Odbor za ljudska prava Niš organizovao je 25.12.2017 godine javnu debatu pod nazivom “Uticaj građana na javno informisanje“, sa posebnim fokusom na procese projektnog sufinasiranja medijskih sadržaja u javnom interesu.
Od 2015. organi javne vlasti su dužni da medijske sadržaje od javnog interesa sufinansiraju putem konkursa, a mnogobrojne analize ukazuju da ima dosta problema u realizaciji celog procesa. Najveći problemi su nedorečena zakonska regulativa, nedovoljna transparentnost procesa, nizak nivo kvaliteta predloga projekata, nedostatak evaluacije odobrenih projekata i samog procesa.
U uvodnom delu debate predstavljena je dosadašnja praksa grada Niša koja se odnosi na konkursno sufinansiraje medijskih sadržaja od javnog interesa, koju je prezentovala Pavlina Mihajlenko, šef odseka Sekretarijata za kulturu i informisanje grada Niša.
U cilju unapređenja transparentnosti procesa konkursnog sufinansiranja predstavljena inicijativa Odbora za ljudska prava Niš pod nazivom „Otvoreni medijski sadržaji“, koja podrazumeva da se medijski sadržaji proizvedeni u okviru jednog medijskog konkursa objave na jednom mestu na internetu i tako postanu dostupni u svakom trenutku svim gradjanima, a istovremeno mogu i da značajno smanje mogućnost zloupotreba procesa konkursnog finansiranja.
Inicijativu je predstavio Ivan Grujić, koji je između ostalog istakao da je inicijativa za objavljivanje medijskih sadražaja predočena zaposlenima u Ministarstvu kulture i informisanja i da je naišla na pozitivno mišljenje.
„Ako ugovorom bude definisano da sav medijski sadržaj mora da bude objavljen na jednom sajtu, taj neko znaće unapred da ne može te neke medijske sadržaje da krije po nekim fiokama. Ima slučajeva gde su neki mediji dobili milione, a uradili su nula medijskih sadržaja za taj novac. Po ovom zakonu ne možemo ni da dođemo do tih sadržaja, nema ih ni u izveštajima, a ovako bi to videla cela javnost. Piše se nova medijska strategija i ona bi to pitanje trebalo da reši. Idealno bi bilo da to bude zakonska obaveza, ali ta obaveza može da se reguliše i na lokalnom nivou”.
Organi javne vlasti rade evaluaciju narativnih i finansijskih izveštaja, ali niko ne radi evaluaciju medijskih sadržaja, istakao je između ostalog Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava Niš.
“Bilo je slučajeva da neke medijske kuće ne urade medijske sadržaje za koje su dobile novac ili da urade samo deo onoga što su se obavezale da urade, a da ne pričamo o kvalitetu medijskih sadržaja. Prvi korak ka većoj transparentnosti bio bi da se svi medijski sadržaji napravljeni javnim novcem budu objavljeni na jednom sajtu, dostupni uvidu i kritici javnosti, a inicijativa „Otvoreni medijski sadržaji“ omogućila bi da medijski sadržaji budu dostupni gradjanima i nakon završetka projektnog ciklusa“.
Debata je jedna od aktivnosti u okviru projekta „Uticaj građana na javno informisanje” koji Odbor za ljudska prava Niš vodi uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija a u cilju unapređenja pravnog okvira za konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, izbor članova upravljačkih tela medijskih javnih servisa i (samo)regulatornih tela za medije. Preporuke sa ovakvih skupova će kroz javno zagovaranje doprineti novoj Medijskoj strategiji i zakonodavstvu.