Preporuke južnjaka pred Programskim savetom RTS-a

Preporuke koje su proizašle iz istraživanja „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“ i razgovora sa građanima predstavljene su na jučerašnjoj sednici Programskog saveta RTS-a. Njih su prezentovali predstavnici Media i reform centar Niš, Nacionalne koalicije za decentralizaciju i inicijative Građani za medije.

Istraživanje je realizovano u saradnji sa Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, a podrazumeva monitoring informativnog programa RTS-a i mišljenja više od 1000 građana i građanki sa juga o radu javnog medijskog servisa u njihovom interesu.

Na osnovu rezultata istraživanja, ali i tribina i uličnih akcija u Nišu, Pirotu, Leskovcu i Vranju i razgovora sa građanima, formulisane su konkretne preporuke:

• Poštovanje stava 2, člana 8 Zakona o Javnim medijskim servisima, kojim se propisuje da je „JMS u ostvarenju javnog interesa dužan da na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou koristi sve raspoložive resurse, uključujući i dopisničku mrežu u cilju ostvarivanja prava svih građana na ravnopravno informisanje“.

• Programski savet RTS-a treba da uloži napore da informacije iz svih regiona budu zastupljene u ravnomerno.

• Da bi prethodno bilo moguće, neophodno je jačati dopisništva i unaprediti dvosmernu komunikaciju između centrale RTS-a i dopisničkih redakcija kako bi se obezbedila veća vidljivost informacija od javnog interesa građana iz svih krajeva Srbije.

• Osim proizvodnje većeg broja priloga sa juga Srbije, trebalo bi omogućiti i emitovanje medijskih sadržaja lokalnih produkcija ili TV kuća u nekim od programa javnog servisa.

• Potrebna je i veća zastupljenost tema koje se odnose na kvalitet života građana sa juga Srbije koje oni sami prepoznaju kao važne, naročito zato što skoro 39% ispitanika smatra da je jug najvidljiviji tokom političkih kampanja i poseta zvaničnika.

• Boljoj vidljivosti juga Srbije, ali i kvalitetnijem i obuhvatnijem informisanju građana i građanki, doprinelo bi veće angažovanje eksperata, stvaralaca, predstavnika civilnog sektora, akademske zajednice i drugih relevantnih ličnosti sa juga koji događajima mogu dati adekvatan lokalni kontekst. Kako je na sastanku i rečeno, potrebno je dati ravnopravniji tretman i mogućnost da se vidi i lekar iz Pirota, ekonomista iz Vranja, profesor iz Leskovca… Jer sve drugo vodi stereotipizaciji, gde je Vranje vidljivo u kontekstu Bore Stankovića i Koštane, Leskovac kroz papriku i roštilj, a čitav jug kroz dijalekt, koji je neretko predmet ismevanja. 

• Nužno je povećati i broj javnih rasprava, raznovrsnost lokacija na kojima će one biti održavane, i omogućiti građanima da tokom čitave godine imaju dostupne kanale za dvosmernu komunikaciju sa RTS-om, kao i uvid u usvojene predloge i argumentovane razloge za one odbijene.

• Najzad, u same upravne strukture, poput Upravnog odbora RTS-a i Programskog saveta RTS-a, trebalo bi uvesti kriterijum geografske zastupljenosti, čime bi se uključili i ljudi sa juga Srbije.

Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju na sastanku sa Programskim savetom RTS-a istakao je da niti jedna od “gorućih tema” na lokalu nije bila “zanimljiva” za RTS.

„Šta je to bilo aktuelno za građane, a nevidljivo na RTS-u? Šest meseci borbe građana i građanki Niša protiv poklanjanja aerodroma, godinu dana borbe stanovnika Stare planine protiv izgradnje mini-hidroelektrana, zagađenje vazduha, odumiranje sela i gradova na jugu Srbije…“

Dašić je kazao da je najbolji dokaz centralizacije izveštavanja vidljiv kroz tri primera:

Na debatnoj emisiji RTS-a o problemu mini-hidroelektrana (Da, možda, ne) nije bio prisutan niti jedan ekspert ili zainteresovano lice koje dolazi južno od Beograda; zatim, od dva polufinalna meča vaterpolo prvenstva Srbije 2018, RTS je prenosio samo jedan, i to onaj u kome igraju beogradski timovi. Druga utakmica u kojoj su igrali timovi iz Niša i Šapca, nije bila na programu RTS-a. Takođe, zagađenje vazduha, pogotovo u Nišu, nije niti jednog trenutka došlo na red za izveštavanje, sve dok se sličan problem nije pojavio u Beogradu, te je onda u kontekstu izveštavanja o kvalitetu vazduha u Beogradu objavljeno da je vazduh zagađen i u Nišu, Valjevu, Smederevu, Užicu i još nekim gradovima koji su u Srbiji, ali van Beograda“, podvukao je Dašić.

Građani Niša, Pirota, Vranja i Leskovca, naveli su i da je potrebno voditi računa o terminima emitovanja programskih sadržaja – npr. emisija „Ovo je Srbija“ prikazuje se u terminu kada većina građana i građanki ne može da je gleda – radnim danima od 15:15.

Takođe, građani su ukazali na visoku politizovanost svih tema, i na sveopštu beogradicaziju, sa čime su se saglasili i članovi Programskog saveta RTS-a. Stoga, predlog građana jeste da se poput „Beogradske hronike“ uvedu i hronike drugih većih gradova, ili hronike regiona, što je moguće uz korišćenje svih prednosti digitalizacije.

Nastavak otvorenog dijaloga zakazan je za utorak, 7. maj od 13 časova u Media i reform centru Niš. Na diskusiji mogu prisustvovati svi zainteresovani.