Formiranje regionalnih javnih servisa po ugledu na Bi Bi Si rešilo bi nedovoljnu zastupljenost juga Srbije na javnom medijskom servisu i samim tim uticalo na ostvarivanje prava građana na informisanje, jedan je od zaključaka sinoćne tribine „Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?“, održane na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Cilj ove tribine, kako navode organizatori, jeste da kroz debatu sa građanima, medijskom strukom i akademskom zajednicom zajedno dođu do načina na koji mogu da dopirnesu da javni interes, u ovom slučaju građana juga Srbije, bude ostvaren u što većoj meri na Javnom medijskom servisu.

Medijski su zakoni dobri, ali praksa je drugačija

Iako je Ustavom i setom medijskih zakona definisan javni interes i način na koji Javni medijski servis doprinosi njegovom ostvarivanju, analizom monitoringa emisija Dnevnik 2 i Jutarnji program tokom jula meseca zaključeno je da se jug pominje u svega 5,4% priloga. Sa druge strane, 42,8% građanki i građana juga misle da ovaj deo Srbije nije dovoljno vidljiv, a 43.5% njih smatra da RTS ne prepoznaje šta je njihov interes.

Zakoni su dobri, tvrdi docentkinja dr Jelena Vučković, ali se problem nalazi u nesrazmernosti propisa i prakse, i činjenice da se sam RTS percipira kao državna televizija.

„Situacija sa Javnim medijskim servisom je od početka nesrećno postavljena. Nije se građanima na jasan način predstavila koncepcija javnog servisa. Suština funkcionisanja je nezavisnost od vlasti, centara moći, a to se ostvaruje preko načina finansiranja“, navela je dr Vučković i dodala da Bi Bi Si ima mogućnost kritičkog odnosa prema svim političkim činiocima upravo zbog toga što se finansira direktno iz džepa građana.

Izveštavanje iz jednog centra ne daje celinu

Autor publikacije profesor doktor Zoran Jovanović naveo je da su mediji lakmus papir jer pokazuju kakvo je stanje u društvu.

„Ako imamo izveštavanje samo iz jednog centra, a drugi centar je zapostavljen – mi smo praktično onemogućili istinu, celinu i onemogućili smo nešto što se zove percepcija. Nas drugačije vide ljudi iz Beograda, a nažalost i mi njih drugačije vidimo. Nama je potrebna zdrava percepcija života i sveta jer ćemo tako biti zadovoljni“, rekao je profesor Jovanović i dodao da celokupni projekat u stvari poziv na dijalog sa Javnim medijskim servisom.

Programski direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić naveo je da smo prestali da primećujemo sve veću centralizaciju društva. Objasnio je da je potrebno da se promeni vladajući diskurs – ako je Beogradu bolje, svima u Srbiji će biti bolje, s obzirom da se Beograd razvija na osnovu centralizacije državnih preduzeća, kao što su Elektroprivreda, ili Privredna komora, a podsetio je da aerodrom u Nišu vodi beogradsko preduzeće.

„Nemojte da dozvolite da neko mišljenje koje se stalno ponavlja preko medija i postaje uvreženo – postane i vaše, iako je suprotno činjenicama“, poručio je Dašić.

Rešenje u vezi sa javnim medijskim servisom mora da bude sistemsko, podvukla je dopisnica dnevnog lista Danas iz Niša Zorica Miladinović. Međutim, ona je dodala da centralizacija nije vidljiva samo na RTS-u, već u svim nacionalnim medijima.

„Čini mi se da smo svi primetili da će na naslovnim stranama ili u udarnom delu televizijske emisije biti političari koji dođu u Niš i saopšte, ocenjuju, demantuju bilo koju temu. Svi mi zajedno moramo da se borimo da se to promeni. Postoji diskurs da su nacionalni mediji centralizovani i zadatak novinara, urednika i građana i svih političkih faktora da taj diskurs promenimo“, rekla je Miladinović.

U diskusiju se uključio i nekadašnji novinar Radio Niša, a sadašnji asistent na Departmanu za Komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Velibor Petković. On je istakao da RTS ne izveštava čak ni u interesu građana i građanki Beograda, kako se čini, već da samo prenosi ono što političari na vlasti poručuju.

Upravnica Centra za medijska istraživanja profesorka doktorka Marija Vujović skrenula je pažnju na mali procent izeštavanja o Novom Sadu, ali je podsetila da Vojvodina ima svoj Pokrajinski javni medijski servis, pa se interes građana tog dela Republike Srbije ostvaruje preko Radio televizije Vojvodine.

„Generalni zaključak monitoringa i ankete je da građani juga Srbije smatraju da RTS ne prepoznaje javni interes ovog dela zemlje i da ne ostvaruje interes građana i građanki koji ovde žive. Nadam se da će se to promeniti i da će ovo istraživanje imati uticaj na to“, podvukla je profesorka Vujović.

Tribina je održana u okviru istoimenog projekta, koji realizuju Media i reform centar Niš, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Centar za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu.

Razgovori sa građankama i građanima, kao i predstavljanje publikacije održaće se i u Pirotu, Leskovcu i Vranju. Nakon toga, tim projekta će sve preporuke građanki i građana, kao i akademske i strukovne zajednice juga Srbije predočiti Upravnom odboru i Programskom savetu.