Edukacioni Centar Leskovac je, kroz projekat Uticaj građana/ki na javne medijske servise, podržan od strane Fondacije za otvoreno društvo, pristupio proceni kvaliteta javnih rasprava o programima JMS u 2015. Jedan od ciljeva projekta je davanja preporuka za unapređenje budućih rasprava – kako bi se povećala uključenost građana/ki i unapredilo ostvarivanje javnog interesa koji su u sferi JMS.
Uloga javnog medijskog servisa je da “informiše, obrazuje i zabavlja”. Ova čuvena formulacija nastala je u BBC-ju, najpoznatijem javnom servisu na svetu, čiji su visoki programski standardi uzor javnim medijskim servisima širom sveta. Od javnih medijskih servisa (JMS) očekuje se da proizvode medijske sadržaje najvišeg kvaliteta kao i da ih, pod istim uslovima, učine dostupnim najširem krugu građana/ki.
I domaći Zakon o javnim medijskim servisima, donet 2014. god., koristi sličnu formulaciju, pa tako precizira da JMS pruža medijske usluge koje podrazumevaju “informativne, obrazovne, kulturne i zabavne sadržaje namenjene svim delovima društva” (čl. 2. Zakona o JMS). Celokupna delatnost JMS u funkciji je ostvarivanja javnog interesa, a od JMS se očekuje da u svom radu bude nezavisan, da poštuje ljudska prava, slobode i demokratske vrednosti, kao i profesionalne i etičke standarde. Pod javnim interesom u oblasti javnog informisanja se podrazumeva omogućavanje istinitog, blagovremenog, nepristrasnog informisanja, i to svih delova društva bez diskriminacije, kao i stvaranja uslova za slobodno formiranje i iznošenje mišljenja. Uloga JMS u ostvarivanju javnog interesa, između ostalog je i u poštovanju i podsticanju pluralizma mišljenja i ideja, u razvoju kulture, obrazovanja i medijske pismenosti (čl. 7. i 8. Zakona o JMS).
Pored ostvarivanja javnog interesa, javni servis je obavezan da za svoje delovanje odgovara javnosti i da uvažava zahteve javnosti (čl. 6. Zakona o JMS). U tom smislu zakon predviđa da javnost učestvuje u unapređivanju programskih sadržaja, dok se od javnog servisa očekuje da izveštava javnost o svim aspektima svog rada i poslovanja, što podrazumeva i poštovanje propisa o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Evropska medijska regulativa, kao i nacionalne regulative evropskih zemalja, bez rezerve podržavaju postojanje snažnog i nezavisnog javnog medijskog servisa. Podrška održanju modela javnog medijskog servisa na evropskom tlu je postala još izraženija i značajnija u vreme tehnološkog napretka i jačanja komercijalne radiodifuzije tj. sve veće dominacije tržišnog principa u audiovizuelnoj medijskoj sferi. Od vlada evropskih zemalja očekuje se da daju svu podršku za nesmetan rad nezavisnog, tehnološki i upravljački unapređenog medijskog javnog servisa.
Krovni dokument EU za audiovizuelnu sferu, Direktiva AVMS, donosi set opštih pravila za sve audiovizuelne programe i usluge, kako za one tradicionalne kao što su TV i radio, tako i za nove nelinearne usluge na zahtev. Neka od najvažnijih pravila koja se odnose i na javni medijski servis i na komercijalne pružaoce medijskih usluga, pored pristupa istinitim i nepristrasnim informacijama, uključuju: zaštitu medijskog pluralizma i kulturne raznovrsnosti, poštovanje ljudskog dostojanstva, sprečavanje govora mržnje, zaštitu prava dece, osetljivih i manjinskih grupa, zaštitu potrošača, autorskih prava, pristup važnim društvenim događajima, kao i promociju evropskih medijskih sadržaja i uspostavljanje nezavisnog regulatornog tela.
Uz EU, OEBS, UNESCO, i evropska organizacija Savet Evrope (SE) posebno se bavi problematikom javnih medijskih servisa i redovno objavljuje dokumenta koja sadrže preporuke za rad JMS. Izveštaji i preporuke SE, među kojima su i oni koji se bave ulogom i radom JMS mogu se naći na veb strani SE – http://www.coe.int/en/web/freedom-expression/reports.
Usvajanjem Zakona o javnim medijskim servisima avgusta 2014., prvi put u Srbiji uvedena je obaveza Radio-televiziji Srbije (RTS) i Radio-televiziji Vojvodine (RTV) da organizuju javne rasprave o svojim programima (član 30). Programski saveti JMS dobili su obavezu da organizuju javne rasprave jednom godišnje u trajanju od najmanje 15 dana.
Javne rasprave su jedan od oblika učešća građana/ki u odlučivanju o javnim poslovima. Značaj javnih rasprava proizilazi iz suvereniteta građana/ki, prava da učestvuju i da budu pitani u stvarima od javnog interesa. Sa druge strane, javne rasprave omogućavaju nosiocima javnih ovlašćenja da donesu bolje odluke u poslovima kojima se bave u ime građana/ki.
Kod određivanja pojma treba praviti razliku između javnih rasprava i principa javnosti rada nosioca javnih ovlašćenja. Princip javnosti rada podrazumeva jednosmernu komunikaciju nosioca javnih ovlašćenja u cilju informisanja javnosti o radu određene institucije. Javna rasprava podrazumeva dvosmernu komunikaciju između nosioca javnih ovlašćenja i građana/ki. Javna uprava treba da konsultuje građane/ke o pitanjima koja na njih utiču. I Ustav Srbije, u članu 53, definiše pravo građana/ki da učestvuju u upravljanju javnim poslovima.
Programski savet RTV-a, je u februaru 2015. usvojio plan javne rasprave koji je uključivao održavanje debata u šest gradova u Vojvodini, od maja do oktobra 2015. Cilj javnih rasprava je definisan kao procena ispunjenja javnog interesa definisanog u Zakonu o javnom informisanju i medijima od strane RTV-a.
RTV je, uz podršku Fondacije Konrad-Adenauer organizovala ukupno 6 javnih rasprava:
1. 29.05.2015. godine, Kikinda, Centar za stručno usavršavanje.
2. 11.06.2015. godine, Subotica, zgrada Opštine.
3. 25.06.2015. godine, Sremska Mitrovica, Gradska uprava.
4. 10.09.2015. godine, Sombor, Skupština grada.
5. 01.10.2015. godine, Pančevo, Kulturni centar.
6. 02.10.2015. godine, Novi Sad, Skupština AP Vojvodine.
Nešto kasnije, u aprilu 2015., Programski savet RTS-a je doneo odluku o organizovanju javne rasprave od 15. septembra do 15. oktobra 2015.
RTS je, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji (OEBS) organizovao ukupno 3 javne rasprave:
1. 08.10.2015. godine, Niš, Skupština grada.
2. 15.10.2015. godine, Subotica, Skupština grada.
3. 22.10.2015. godine, Beograd, Galerija RTS-a.
Najveći izazov sa kojim se organizatori javnih rasprava susreću je kako ih organizovati tako da se obezbedi što kvalitetnije učešće građana/ki, prikupe korisni predlozi i informacije koje se mogu operacionalizovati u konkretne mere i korake. Kvalitet učešća u najvećoj meri zavisi od poverenja građana/ki da će nosioci javnih ovlašćenja na pravi način razmotriti dobijene predloge. Ukoliko se ne prihvati ni jedan predlog građana/ki i ne desi se nikakva promena u radu institucije, ne može se očekivati povećanje kvaliteta javne rasprave. Za kvalitet javne rasprave prvenstveno je odgovoran nosilac javnog ovlašćenja, tj. organizator javne rasprave.
Evaluaciju javnih rasprava o programskim sadržajima javnih medijskih servisa možete preuzeti na sledećem linku:
